Laurent Garnier u Beogradu, June 13, 1996
by Dragan Ambrozic


Garnier je radio tamo do dvadeset do sedam to jutro, a onda je nasao vremena da dobronamerno posavetuje tehnicara oko rasporeda i poboljsanja monitora u Platou, a u kolima mi je doslovce rekao da je publika bila fantasticna - "sta god da sam radio, oni su odgovarali na to." Pa skoro da jeste tako bilo. "Retko srecem tako nesto," kazao je covek, a posle sam cuo da nas je jos u Budimpesti svrstao u intervjuima u omiljenu publiku uz London.

Inace pojeo sam nokte i prste cekajuci ga u intercontinentalu do 11pm. Znao sam da su krenuli kolima iz Budimpeste u 2pm. Kako i zasto su stigli tek tad nisam siguran - jedino znam da je Voja Nesic (HMK Budapest) vozio pod temperaturom 38. Doduse, ja bih onda brze dovezao, a ne sporije (da umem da vozim). Ukratko stizu oni mirno u 11 uvece a ja dogovorio sa b92 live set od 10. Srecom da se moglo odloziti do 12 (hvala Gordanu i sreci). Pre toga smo stigli samo malo da obidjemo X-Ind, da malo (bukvalno) omirisu atmosferu. Danny je ostao tamo i posle mi je Mark Wee rekao da je pre nego sto je uzeo da radi pitao "Hmmm, so this is mainly techno crowd, eh?" i izvadio neku plocu Public Enemy. A na ulici smo stali kod gepeka kola gde je nastupio onaj zanimlivi momenat koji mi se par puta desio kao organizatoru, da me covek koji JESTE zvezda i koga postujem i zbog njegove umetnosti i zbog toga kakav je covek, pita - a sta da sviram? Mislim, bukvalno nije mogao da se odluci sta da ponese na b92 iz ona tri sanduka vinila. Onda je rekao "is deep house popular here?," i ja sam znao da ce biti dobro vece, bar za mene. Na 92 nista zanimljivo za skupljace traceva, osim da se jedan beogradski DJ setio da uradi ono sto bi svaki u svetu uradio da sretne Garniera - dao mu svoju kasetu za miksevima koje je skoro radio. Bese to Boza Podunavac. Cim smo se vratili oko jedan do X-Ind, gde je Danny trazio zamenu, Laurent je otisao da radi ostavljajuci sve TV ekipe bez intervjua - prvo zbog Dannyja, drugo zato sto covek voli da radi. Inace smo bili dogovorili interni pre-party u kaficu Guli u Skadarliji bas da bi neki obican svet mogao malo da ga vidi i poprica i da bi se par intervjua lezerno odradilo od 8 do 10. Intervju koji je Kalicanin trebalo da radi cak je zakazan u Sezam Kafeu. Trac - odlucujucu pomoc u zakazivanju istog dala je jbkgb. Ko kaaze da ona ne voli techno. Od kad se popeo gore, naravno nisam znao sta misli, ali sam osetio kao i svi drugi. Za razliku od budimpestanske publike, koja je po Garnieru - neprijatna i ne zna nista - svi su agresivni, muskarci su nabildovani i sa zlatnim lancima, a zene polugole, ali sve u istom stilu, kao da ih je neko stancovao. Loze se samo na techno i srodne zvuke. Mozda je tako u klubu E-play gde je bio, ali u X-ind je sigurno bilo bolje, po njegovim recima - mnogo raznolikog zanimljivo odevenog sveta koji je dobro podneo sva ludila kojima ga je izlozio. Bas tako - covek tvrdi da je bio tako dobro raspolozen u toj publici da nije hteo da je nipodastava i da podilazi publici, vec je uzeo da divlja, da se prepusti osecanjima do kraja, da on uziva. Naravno da je pazio na sta publika kako reaguje i vracao se kad bi nekud odlutao, ali svesno je eksperimentisao (i on je u jednom monetu izvadio neku plocu Public Enemy - neka zaraza, sta li? - ali kaze da se uplasio kakao ce ljudi to shvatiti pa je to odlozio za drugi put). Dve ili tri ploce nije mogao da smiksuje zbog slabog monitoringa, pa nam je posle objasnio kako da ga sredimo. Ukratko - svesno je hteo da mesa sve muzike, to je njegova ideja,da se ne robuje stilovima, nego da se SLUSA, a na kraju me je pitao kako da sredimo da iduci put svira sedam sati. Kaze - to bi bilo optimalno.