Marko Nastic
(tekst: Gordan Paunovic, za XZ magazine , oktobar 1998)


Najintrigantnija tajna beogradske techno scene i njen jedini potencijalni izvozni artikal u ovom trenutku jeste neobicni DJ entitet pod imenom Teenage Techno Punks. Naravno da vec svi vrapci, i to ne samo oni koji zive u parku koji se nalazi preko puta kluba "Industrija", znaju da su u pitanju Dejan Milicevic i Marko Nastic, donedavno maloletni DJ duet koje je svojom polecnom gostujucom pojavom na nizu Kozmik partija (Attack, Pump) potpuno redefinisao ideju i nacin pustanja techna na ovim prostorima. I usput razneo publiku i posramio skupo placene strane goste.

Razdvajati ove sijamske blizance srpskog techna pomalo je trapav posao, ali se potpisnik ovih redova odlucio na takav potez ekonomisuci pred ociglednom osekom potencijalnih junaka ove rubrike. U tom smislu, odluka da Marko Nastic bude DJ meseca "X-Zabave" bazirana je koliko na visokooktanskom rezimu njegove karijere (trenutno najveci broj bookinga na techno sceni!) toliko i na radikalno profilisanom stilu podeljenom na hiperaktivno tretirani minimal techno i redje eksploatisani disco-house. Postoji puno razloga zbog kojih je Marko Nastic, zajednmo sa svojim Teenage Techno Punk palom Dejanom Milicevicem, apsolutno unikatna pojava u danasnjoj Srbiji. To su, pre svega, fanaticna posvecenost karijeri, za njegove godine respektabilan muzicki ukus (od Darkwood Duba do electro sounda i Jeff Millsa) iz koga proizilazi superiornost u odabiru repertoara, kao i - u odnosu na ostatak scene - nedostizna tehnika miksovanja koja je rodjena u krvi, znoju i suzama prolivenim u godinama dugom vezbanju u "Happy People Shopu".

Cinjenica da Marko Nastic ima manje godina od prosecnog posetioca beogradskih klubova (u septembru je napunio osamnaest!), predstavlja samo jagodu na torti karijere ove autenticne tinejdzerske techno zvezde, statusa koji je prakticno nepoznat i nepostojeci u svetskim okvirima. Kad bih napisao da Marko Nastic u ovom trenutku nije nista slabiji DJ od jednog recimo, Dave Clarkea, citalac "XZ" koji nije prisustvovao nastupima obojice imao bi puno pravo da ovakvo misljenje podvede pod novinarsko preterivanje i bezrazlozno podizanje cene jednom tinejdzeru nasuprot velike techno zvezde. To delimicno i jeste u pitanju, ali uopste nije bitno u ovom trenutku - ono sto zelim da kazem je da komercijalni star sistem svetskog clubbinga vec duze vreme pnempgucava pravilnu preraspodelu uticaja, popularnosti i, shodno tome - kapitala. U tom, potencijalno novom svetskom DJ poretku techno i house scene, neke pozicije, makar i simbolicne, mogle bi biti u nasim rukama.

Wishfull thinking, koji ce mozda sam Marko Nastic i/ili Dejan Milicevic moci da ostvate je je sustinska razlika izmedju njih i "velikih" jedino u brzini kojom se stize do novih izdanja, a to je ionako sve manje bitno jer je produkcija sve razudjenija. U minijaturnoj unakrsnoj vatri pitanja, kojoj sam ga izlozio nekoliko minuta pred njegov odlazak u Atinu po nove ploce i u konacni proboj na dementno grcko trziste, uspeo sam da saznam da je njegov apsolutni heroj Jeff Mills, da je covek kome duguje vecnu zahvalnost DJ Lale, da su najjaci stranci u Beogradu bili Warlock i Trevor Rockcliffe, da je najbolji jugoslovenski DJ Boza Podunavac, da je Climax 2 sa Warlockom bio presudna zurka jer je definitivno podelila beogradsku publiku za i protiv minimal techna, te da je teret slave sladak, grupie girls super a skola smor, pa je zato i ne pohadja redovno.

Da je na pomolu rad na produkciji u tandemu s Dejanom u famoznom analog - digital studiju Vaki Recordings i da je to ono sto ga u ovom trenutku opasno uzbudjuje - samostalna produkcija. Za one koji ga nikad nisu slusali, treba jos napomenuti da je njegov stil koncentrisan oko vrlo dinamicne i energicne manipulacije najboljeg od minimal (produkcije Axis, Mssile, Downwards, Sativae, Undergorund Ressistance) i deep (Soma, Central) techna do electro zvuka (Direct Beat), chicago housea (Relief, ACV) i disca, ispresecan stalnim upadicama, muzickim citatima, cross-fader akcijom, skrecovanjem i neumornom ekvalizacijom.

Da ova prica ostane sasvim beogradska, treba posebno naglasiti da uopste nije zanemarljiv broj onih, uglavnom starijih clubbera pa i disk-dzokeja, koji njegov pubertet smatraju nepodnosljivim a njegov stil preambicioznim (sta sad pa to znaci?), isuvise agresivnim ili jednostavno nedovoljno primerenim kolicini hemijskih supstanci u krvnoj plazmi prosecnog techno komzumenta. Sto nas sve zajedno dovodi do zakljucka o neobicnoj zrelosti domace scene koja je nakon isuvise dugog odrastanja konacno dosla do stadijuma mogucnosti izbora - za nekog sve, za svakog ponesto. Marko Nastic je mesecni rezident kluba "Industrija" i nastupa u svim jugoslovenskim underground techno klubovima. Njegov najveci obozavalac je Luna Lu.